Vla­da se spre­ma da za­rad pro­fit­nih in­te­re­sa po­ro­di­ce pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća di­rekt­no pre­kr­ši Spo­ra­zum o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju, ko­ji je Cr­na Go­ra pot­pi­sa­la sa EU, i Za­kon o dr­žav­noj po­mo­ći ta­ko što će kom­pa­ni­ja­ma ko­je su u nji­ho­vom vla­sni­štvu obez­bi­je­di­ti di­rekt­ne sub­ven­ci­je za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je, ka­za­li su iz Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a.
– Pred­lo­gom za­ko­na o ener­ge­ti­ci, ko­ji je na dnev­nom re­du van­red­ne sjed­ni­ce par­la­men­ta, uvo­di se či­tav niz od­red­bi ko­ji­ma se, su­prot­no za­kon­skim pro­pi­si­ma, omo­gu­ća­va­ju sub­ven­ci­je za fir­me ko­je gra­de objek­te ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je, po­put ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na, a ko­je su ve­ći­nom u vla­sni­štvu li­ca po­ve­za­nih sa pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem – na­ve­li su iz MANS-a.
Osim BB hi­dra, či­ji je su­vla­snik pre­mi­je­rov sin Bla­žo Đu­ka­no­vić, i Si­ne­r­dži­ja, u ko­jem udio ima pre­mi­je­rov kum Vuk Raj­ko­vić, ka­ko su is­ta­kli, di­rekt­ne ko­ri­sti od ovih sub­ven­ci­ja će ima­ti i kom­pa­ni­je ko­je već gra­de ma­le hi­dro­cen­tra­le ili ula­ze u taj po­sao kao što su Be­maks, Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro, u ko­joj 40 od­sto vla­sni­štva ima Oleg Ob­ra­do­vić, te „Če­le­bić” pod­go­rič­kog gra­đe­vin­skog taj­ku­na i bli­skog pre­mi­je­ro­vog po­slov­nog sa­rad­ni­ka.
– Pred­lo­gom za­ko­na pro­iz­vod­nja ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra se pro­gla­ša­va jav­nim in­te­re­som, a ka­da se ima u vi­du da Za­kon o kon­tro­li dr­žav­ne po­mo­ći da­je mo­guć­nost do­dje­le dr­žav­ne po­mo­ći za sve dje­lat­no­sti ko­je su od jav­nog in­te­re­sa, vi­še je ne­go ja­sno da se ti­me otva­ra­ju vra­ta za do­dje­lu po­volj­nih kre­di­ta In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nog fon­da (IRF) za fi­nan­si­ra­nje pri­vat­nih pro­je­ka­ta – uka­za­li su iz te NVO.
MANS je ra­ni­je ob­ja­vio da IRF već pre­go­va­ra sa kre­dit­nom agen­ci­jom iz Nor­ve­ške o kre­dit­noj li­ni­ji od 55 mi­li­o­na eura za iz­grad­nju ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na.
Pred­lo­gom za­ko­na, ka­ko su na­ve­li iz MANS-a, pred­vi­đen je niz dru­gih sub­ven­ci­ja za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, po­put po­vla­šće­ne ci­je­ne stru­je, nje­nog oba­ve­znog ot­ku­pa od stra­ne Elek­tro­pri­vre­de, pre­ko fi­nan­sij­skog oslo­ba­đa­nja od ba­lan­sne od­go­vor­no­sti, pa sve do ot­ku­pa iz­gra­đe­ne ener­get­ske in­fra­struk­tu­re.
– Zbog ne­raz­vi­je­no­sti ener­get­ske mre­že pri­vat­nim kom­pa­ni­ja­ma se da­je mo­guć­nost da sa­me iz­gra­de dio in­fra­struk­tu­re ka­ko bi mHE ili dru­gi objek­ti bi­li pri­klju­če­ni na mre­žu. Tu in­fra­struk­tu­ru su oba­ve­zne da ot­ku­pe EPCG ili Cr­no­gor­ski elek­tro­pre­no­sni si­stem, za­vi­sno od to­ga da li se ra­di o di­stri­bu­tiv­noj ili pre­no­snoj mre­ži. Pri to­me je pot­pu­no ne­vje­ro­vat­no da pri­vat­ne kom­pa­ni­je mo­gu gra­di­ti ener­get­sku in­fra­struk­tu­ru na osno­vu sa­gla­sno­sti Vla­de i čak u si­tu­a­ci­ji ka­da Re­gu­la­tor­na agen­ci­ja za ener­ge­ti­ku ni­je odo­bri­la grad­nju, či­me se Vla­da di­rekt­no mi­je­ša u nad­le­žno­sti re­gu­la­to­ra – na­ve­li su iz MANS-a.
Pre­ma po­da­ci­ma MANS-a, Vla­da, ali i Ko­mi­si­ja za kon­tro­lu do­dje­le dr­žav­ne po­mo­ći gru­bo su zlo­u­po­tri­je­bi­le ovla­šće­nja pri­li­kom do­no­še­nja od­lu­ke da li je pred­lo­že­ni za­kon o ener­ge­ti­ci uskla­đen sa za­ko­nom i pra­vi­li­ma o do­dje­li dr­žav­ne po­mo­ći.
– Ta­ko je Ko­mi­si­ja 29. ju­la ove go­di­ne do­ni­je­la pr­vo rje­še­nje ko­jim je utvr­di­la da Pred­log za­ko­na o ener­ge­ti­ci ni­je uskla­đen sa Za­ko­nom o kon­tro­li dr­žav­ne po­mo­ći upra­vo u di­je­lu ni­za nor­mi ko­ji­ma se odo­bra­va­ju sub­ven­ci­je za ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je. Kao po­seb­no pro­ble­ma­tič­nu nor­mu Ko­mi­si­ja je iz­dvo­ji­la član ko­ji de­fi­ni­še oba­ve­zu CGES da ra­di si­gur­no­sti snab­di­je­va­nja mo­že da na­ba­vlja stru­ju od do­ma­ćih pro­iz­vo­đa­ča u iz­no­su do 15 od­sto od ukup­ne ener­gi­je ko­ja se tro­ši u Cr­noj Go­ri. Sa­mo dan ka­sni­je, Vla­da je na sjed­ni­ci usvo­ji­la Pred­log za­ko­na o ener­ge­ti­ci, iako u tom tre­nut­ku ni­je ima­la sa­gla­snost Ko­mi­si­je za kon­tro­lu dr­žav­ne po­mo­ći da je on uskla­đen sa za­ko­nom. Ko­mi­si­ja je no­vo rje­še­nje, ko­jim je oci­je­ni­la da je Pred­log za­ko­na o ener­ge­ti­ci usa­gla­šen sa Za­ko­nom o kon­tro­li dr­žav­ne po­mo­ći, do­ni­je­la ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je, 3. av­gu­sta, na­kon što je Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je ko­ri­go­va­lo po­je­di­ne od­red­be na ko­je je uka­za­la Ko­mi­si­ja – na­ve­li su iz MANS-a.
Te od­red­be, ka­ko su ka­za­li, ni­je­su ko­ri­go­va­ne na za­ko­nit na­čin i Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je je, pre­ma nji­ho­vim ri­je­či­ma, iz­i­gra­lo za­kon na na­čin što je pred­vi­dje­lo da se u ve­zi sa sub­ven­ci­ja­ma od­lu­ke do­sta­vlja­ju na „mi­šlje­nje” Ko­mi­si­ji za kon­tro­lu do­dje­le dr­žav­ne po­mo­ći, iako ona shod­no za­ko­nu „ocje­nju­je” da li je ne­ka po­moć usa­gla­še­na sa za­ko­nom ili ne, dok mi­šlje­nja u prav­nom smi­slu ne­ma­ju oba­ve­zu­ju­ću sna­gu.
U no­vom rje­še­nju od 3. av­gu­sta, ka­ko su is­ta­kli, Ko­mi­si­ja je pot­pu­no ig­no­ri­sa­la od­red­bu o oba­ve­zi CGES-a da mo­že da obez­bje­đu­je na­bav­ku stru­je u iz­no­su od 15 od­sto od do­ma­ćih pro­iz­vo­đa­ča, iako je pret­hod­no uka­za­la da bi ona po­ten­ci­jal­no na­ru­ši­la kon­ku­ren­ci­ju na tr­ži­štu, te je ta od­red­ba osta­la u pred­lo­gu za­ko­na ko­ji je do­sta­vljen po­sla­ni­ci­ma na od­lu­či­va­nje.
– Iz sve­ga ovo­ga je ja­sno da su od­go­vor­ni u Mi­ni­star­stvu eko­no­mi­je i Ko­mi­si­ji za kon­tro­lu dr­žav­ne po­mo­ći gru­bo iz­i­gra­li za­ko­ne i te­ško zlo­u­po­tri­je­bi­li slu­žbe­na ovla­šće­nja pri­li­kom do­no­še­nja Pred­lo­ga za­ko­na o ener­ge­ti­ci, zbog če­ga bi on mo­rao da bu­de po­vu­čen iz skup­štin­ske pro­ce­du­re i vra­ćen Vla­di na do­ra­du. Uko­li­ko po­sla­ni­ci, ipak, usvo­je pred­log za­ko­na u for­mi u ko­joj ga je utvr­di­la Vla­da, to će zna­či­ti di­rekt­no na­ru­ša­va­nje pra­vi­la o kon­ku­ren­ci­ji i kr­še­nje Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju ko­ji je za­klju­čen iz­me­đu Cr­ne Go­re i Evrop­ske uni­je – za­klju­či­li su iz MANS-a.
D.M.

Ovaj tekst je sa­či­njen uz po­dr­šku Evrop­ske uni­je u sklo­pu pro­jek­ta „Nul­ta to­le­ran­ci­ja na ko­rup­ci­ju”. Za sa­dr­žaj ovog tek­sta od­go­vor­na je is­klju­či­vo Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra – MANS, a sta­vo­vi iz­ni­je­ti u ovom tek­stu se ni u kom slu­ča­ju ne mo­gu sma­tra­ti sta­vo­vi­ma Evrop­ske uni­je.


Iza sve­ga sto­je pri­vat­ni in­te­re­si

Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je je, pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, za­klju­či­lo ugo­vo­re o kon­ce­si­ji za 21 vo­do­tok, ko­ji­ma je pred­vi­đe­na iz­grad­nja 41 ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne sa pla­ni­ra­nom go­di­šnjom pro­iz­vod­njom od 259 gi­ga­va­ta, dok je okvir­na vri­jed­nost ovih in­ve­sti­ci­ja pro­ci­je­nje­na na 109 mi­li­o­na eura.
– Zbog ve­li­ke opa­sno­sti od emi­si­ja ugljen-di­ok­si­da, ko­ji pro­bi­ja ozon­ski omo­tač i ugro­ža­va op­sta­nak ži­vo­ta na Ze­mlji, a ko­ji je naj­vi­še uzro­ko­van pro­iz­vod­njom stru­je iz ter­mo­e­lek­tra­na, Evrop­ska uni­ja sti­mu­li­še pro­iz­vod­nju ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, pa je po­sta­vljen cilj da sve čla­ni­ce do 2020. go­di­ne pro­iz­vo­de 20 od­sto ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra. Cr­na Go­ra je, me­đu­tim, kao svoj na­ci­o­nal­ni cilj pro­kla­mo­va­la ne­vje­ro­vat­nih 33 od­sto – uka­za­li su iz MANS-a.
Oni su na­ve­li da ka­da se ima u vi­du da su u po­sao grad­nje ma­lih hi­dro­cen­tra­la ušle fir­me po­ve­za­ne sa pre­mi­je­rom i da sve sub­ven­ci­je pla­ća­ju po­tro­ša­či kroz ra­ču­ne za stru­ju, ja­sno je da su pri­vat­ni in­te­re­si iza ova­ko vi­so­kog ci­lja o pr­o­iz­vod­nji ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra.
– Pri to­me je zna­čaj­no na­gla­si­ti da ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne ne obez­bje­đu­ju ni­ka­kva zna­čaj­ni­ja za­po­šlja­va­nja i ko­ri­sti za lo­kal­nu za­jed­ni­cu, već od njih pri­vat­ni in­ve­sti­tor sti­če is­klju­či­vi pro­fit – re­kli su iz MANS-a.